И БЕШЕ ЕДЕН ДЕН И ДЕНОТ ЗАМИРАШЕ,
Нора Гомрингер

И беше стоење и беше чекаше
И беше една толпа и изгледаше како море
И беа мажи и беа жени
И беа деца и мирисаше на кожа
И беа куфери и беше пареа
И беа усти и беше зборот
И беше пусто и беше глуво
И беа величини и беа мантили
И беа кучиња и беше цимолење
И беше плачење и беше воз
И беа вагони и беше рампа
И беше итање и викање: внатре!
И беше туркање и повторно итање
И беше грубост и беше звукот
И беа раце и беа погледи
И беа минути и беше теснотија
И немаше простор
И беше речиси ноќ и беше шега
Зашто тие беа како стока
И беше едно резе и беше еден тресок

И беше возење и немаше воздух
И беше ноќ и беше време
И беше предолго
И беше шепотење и беше мрморење
И беа шпекулации и беа прашања
И  беше жештина и беше претесно
И беше повторно плачење и беше кофа
И беа четири агли и беше мирис
И беше срам
И беа часови и беа часови
И беа часови и беа часови
И беше жед и беше збрка
И беше тонење и беше потпирање
И беше една изморена молитва
И беше матна вода од мистрија
И беше еден тресок

И беше слушање и беше надеж
И беше еден јазик и беше една земја
И беа часови и беа часови
И беа часови и беа часови
И беше претчувство и беа гласини
И беше оган што се ширеше
И беа партали и беа зборови

И сигурно не беше вистина

И беше тресок
И беше вистина
И беше едно чудно име
Ау-ш- виц

 

Нора Гомрингер

Превод од германски јазик: Зоран Радически

Проектот „Шири поезија, не страв“ е финансиран од Министерството за култура                     на Северна Македонија